Author Message

<  Laza Ristovski  ~  DELOVI INTERVJUA U "BLIC"-U 2000
flowerpower
Posted: 28.06.2007, 01:57 Reply with quote
Gender:Male Moderator Joined: 26 Apr 2007 Posts: 322 Residence:
germany.gif
   OFFLINE
DELOVI INTERVJUA U "BLIC"-U



Ispovest Laze Ristovskog:
jugoslovenski rok od Smaka do Bijelog Dugmeta


Razgovor vodila Simonida Milojković, 25. jul 2000.


Laza Ristovski, valjda i najpopularniji rok klavijaturista na prostorima bivše Jugoslavije, rođen je u Kraljevu 1956. godine. S Točkom, legendarnim gitaristom, sreće se 1971. U Smak dolazi godinu dana kasnije. Njih dvojica, po opštem mišljenju, čine najbolji tandem u istoriji YU roka. Godine 1975. Laza, u maniru fudbalskih transfera, prelazi u Bijelo dugme. S Bregovićem snima neke od najprodavanijih rok albuma u prethodnoj Jugoslaviji. Svađa s Bregovićem i povratak u Smak. Ponovni odlazak u Bijelo dugme, solo karijera, saradnja s Čolićem i drugim poznatim pevačima i muzičarima, pregršt dijamantskih i zlatnih ploča. I bolest o kojoj ne želi da priča, zato što je "iznad nje". Ova ispovest, za "Blic", Lazara Ristovskog jeste i beleg jednog vremena, koje budi, kod mnogih, najlepša sećanja.

Kako je doslo do toga da iz Smaka predete u Bijelo Dugme?

Imali smo zajedničkog menadžera Mihu, zajedničke svirke i turneje. Veoma smo se družili. Pokojni Ipe Ivandić i ja postanemo odlični drugari. Bili smo i vršnjaci. On najmlađi u Dugmetu, a ja u Smaku. Kovali smo planove da pravimo zajednički bend. Smislili smo da je najbolje da ja prvo dođem u Dugme, pa da posle nešto iskombinujemo. Ali, Ipe ode u vojsku...

Da li vas je Goran zvao da pređete u Dugme?

Naravno. Goran je baš zapeo da dođem u Dugme. Pita on mene, ja kažem - važi. Po principu: šta me košta da obećam. I Indeksi su me zvali. Tada je sa njima svirao Milić Vukašinović koji je kasnije, kad je Ipe otišao u vojsku, došao u Dugme. Goran navalio: dođi, dođi... Ja kažem doći ću i - ništa. Ali on je ozbiljan, kad mu jednom nešto kažeš - nema tu zezanja!

Da li je Tocak znao za to?

Nije znao niko. Ni sam nisam znao. Te hocu, te necu.

Bili ste u dilemi: šta gubite, a šta dobijate?

Strašna dilema! Gubim tu slobodu u svirci... To sam znao da ću da izgubim, a šta cu dobiti nisam imao pojma.

Novac.

Ne, ma kakva lova. Nisam uopšte imao svest o tome. Trebala mi je neka promena.

Ili fascinacija tako velikom grupom?

Bio sam isuviše mlad da bih razmišljao o tome koliko je Bijelo Dugme
veliko ime.

Kakve su reakcije bile kada su za vaš odlazak saznali Točak i ekipa?

Najžešće su bile Kepine (bubnjar Smaka, op.a.) reakcije:
"Izdajica, mamu mu..."

Po novinama je bila hajka. Kao transfer fudbalera. Ispalo je da sam izdajica. Imao sam malu krizu, nije da nije. Mene je zanimala samo svirka. Teško sam se navikavao na taj pristup svirci.

Kakav pristup muzici je imalo Dugme?

Navikao sam na drugi nacin svirke, prilicno samoupravni. A Dugme je bilo disciplinovanije. Dogovor mora da se poštuje.

Dogovor da sve bude kako Goran naredi.

Nije. Dogovorimo se ko šta svira i nema vrdanja. Ni improvozacije, ni slobode. Ali, evo i danas kad čujem šta sam svirao na ploči: Eto! Baš hoću!, kažem: pa to je mrak! Tada sam bio mnogo mlad i mislio sam da dobra svirka znači što komplikovaniju svirku. Onda ukapiraš da to uopšte nije pravilo. U Dugmetu sam naučio šta je disciplina u svirci. To mi je mnogo pomoglo i u životu. Da se ponašam disciplinovano, da spustim loptu...

Kako ste podnosili Goranov autoritet?

Svi su me gledali kao dobrog muzičara, niko mi ništa nije zamerao, niti mi nametao svoju volju. Imao sam potpunu slobodu.

Dugme je uvek zvucalo savršeno usvirano. Koliko je vežbe prethodilo tome?

Mnogo. Vežbali smo na Borikama, to je raj na zemlji. Po dva meseca smo tamo po ceo dan vežbali pre nego što bismo otišli u London da snimimo ploču. Kad izađe album, vežbamo za turneju. Svaku pesmu, ponaosob, doveli bismo do perfekcije, tako da je publika u svakom gradu mislila da nam je ta svirka najbolja.

A koja je, po vama bila najbolja?

Cuveni Koncert kod Hajducke cesme, 28. avgusta 77. Bio je to poslednji trzaj hipija na ovim prostorima. Kažu da je bilo preko 100.000 ljudi. Totalni haos!

Kakav je osecaj svirati pred tolikim brojem ljudi?

Kada smo oko tri popodne došli na tonsku probu već je bilo puno ljudi. Rekao sam pokojnom Ipetu: Biće dobro ako ovi ostanu i večeras, samo da ne pobegnu u međuvremenu. Kada smo iz hotela krenuli na svirku nije bilo šanse da se kroz masu probijemo do bine. Jedva smo zaobilaznim putem uspeli da nekako prođemo. Toliko ih je bilo da nismo mogli da verujemo svojim očima.

Kako je publika reagovala, da li je bilo euforije?

Totalni haos. Klinke na rukama nose do bine da nas vide izbliza. I šta se desi? Sve, baš sve do jedne, onesveste se kad nas vide! Neverovatno! Kao na koncertima Bitlsa. Čovek sa miksete viče: "Šaljite lekara, šaljite lekara!"
Ali odakle?! Kako da prođe?! Totalna panika, kažem ti.

Postoji li strah od mase u tim situacijama?

Postoji, naravno. Nakon koncerta, u "citroenu" odlazimo sa "mesta zločina",
nas sedmorica. Čim su nas provalili, podigli su nam auto u vis.

Kakav je osecaj biti tolika zvezda?

Ne znam. Uopšte nisam imao osećaj da sam zvezda, nisam o tome tako mislio. Sve se spontano desi. Čovek se prosto nađe tu i nosi to što ga je snašlo. Sve je to propraćeno strahom, ali i nekim lepim osećajem. Kad znaju ljudi za tebe, mnogi te vole i pružaju ti pogodnosti, privilegije... Ali te neki i namerno zezaju. Mnoga su ti vrata otvorena, ali su mnoga i zatvorena. To je mač sa dve oštrice.

Kažu da u Sarajevu niko nije zvezda.

Ne dozvoljavaju ti da se ponašaš kao zvezda. Možeš da budeš najpopularniji
u celoj Jugoslaviji, ali kad prođeš Baščaršijom ti si samo deo raje. Prosto će ti ignorisanjem to pokazati.

Ipak, žene vas nisu nikad i nigde ignorisale. Cak, šta više.

To su sve propratne pojave u koje se ja nisam preterano petljao.

Možete li da opišete neku situaciju u vezi sa navalentnim obožavateljkama?

U Rijeci je jedna toliko navaljivala i proganjala me da sam morao
da zovem policiju.

Ko je bio najveci ženskaroš u grupi?

Bebek. Ljudima koji to sa strane posmatraju sve izgleda veoma interesantno i prosto neverovatno. Ljudi misle: "Jaooo, samo da mi se desi da me jure tolike žene!" Ali, kada se to stvarno desi, nije ti ni do cega. Izgubi se to muško u coveku, da on osvaja. Vec prelazi u pasivno stanje i biva biran. Nije ni interesantno kada je sve servirano i nadohvat ruke.

Zbog cega su muzicari tolika fascinacija ženama?

Valjda misle da tu ima neke magije, da smo Bogom dani... A nismo. Sve se postiže napornim radom i danonoćnim vežbanjem po podrumima. Muzika i vežbanje bili su moja opsesija. Ništa me drugo nije zanimalo. Vežbao sam kao magarac. Sećam se, kada sam sa Bokijem Miloševićem bio na moru, ustajao sam u 8 ujutru i po ceo dan vežbao. Prži zvezda, a ja sedim i sviram. Uveče se presvučem, pa opet na svirku. I tako non stop, tri meseca. Nemam ni jednu drugu želju i sebe vidim samo u tome. Potpuno posvećenje muzici. Ceo život po podrumima i pod sijalicom. Moraš da budeš uporan da bi nešto postigao.

Godinama niste govorili sa Goranom. Zbog cega ste se posvadali?

Nakon albuma Eto! Baš hocu! i živog albuma Koncert kod Hajdučke česme,
Goran odlazi u vojsku. Posvađali smo se, jer je zahtevao da nigde ne sviramo
dok je on u vojsci. Tada smo Ipe i ja snimili album "Stižemo".

Tada su clanovi Bijelog dugmeta uhapšeni zbog posedovanja droge?

Ako mi veruješ, ja ni dan danas ne znam šta je to bilo.

Šta vam je Ipe pricao o tome?

Bilo je tu neke droge, ali ne teške. Pazi, ja nikad nisam bio na drogama bio sam na rakiji. Našli su im neki hašiš i bilo je spektakularno suđenje. Uhapsili su sve članove, sem Gorana koji je bio u vojsci, Ipetove sestre i mene. Bio je to montiran proces koji je trebalo da služi kao primer. Ipe je bio osuđen na tri godine, a odležao je dve.

Vi ste se tada vratili u Smak.

Da. Tada je Točku umro brat i, u stanju totalnog "dauna", napravio je album "Zasto ne volim sneg". Jedan potpuno mračan album na kom je pevao Dado Topic. Na Kalemegdanu smo održali oproštajni koncert.

Utisak je da ste u Smaku, kao svirac, više dolazili do izražaja i samim tim vam je grupa Smak bila mnogo bliža od Dugmeta.

Ja to ne mogu da kažem. Te dve stvari je nemoguće porediti. Uživao sam da sviram sa Točkom, ali sam podjednako uživao i na nastupima sa Bijelim dugmetom.

Mišljenje je da je muzicki potkovanija i zahtevnija publika dolazila na koncerte grupe Smak, a da je Dugme bilo za široke mase.

Sa Smakom sam svirao pred 200 ljudi, i to odlično, ali sa Dugmetom pred 100.000 ljudi! Znaš li ti koja je to magija? 'Ajde da više ne poredimo te dve stvari, jer ne želim težište da stavim ni na jednu.

Verovatno vam je negde bilo malo bolje? Nemoguće da vam je svuda podjednako dobro.

Zašto sam ja počeo da sviram sam? Ti kažeš da mi je svuda bilo dobro. Ništa mi nije bilo dovoljno dobro! Zato sam i počeo da sviram sam. Jel sad u redu?

Dobro, znaci ne valja ni Dugme, ne valja ni Smak.

Ne, nego meni je u tom trenutku najviše prijalo da sviram sam. Snimio sam
i dva solo albuma.

Ipak se '85. vracate u Dugme.

Posle pet godina, Brega i ja smo progovorili. Bebek je otišao, a došao je Tifa. Odličan pevač, ali je imao kompleks Bebeka. Trudio se da peva kao on, a i drugi su to valjda očekivali od njega. Sećam se da na koncertu odlično krene, ali se preforsira i bržo istroši.

Kažu da je Alen Islamović bio izdržljiviji, ali i poslušniji.

Kako poslušniji?

Više je slušao "velikog šefa".

Da bi jedan tako veliki bend uspeo mora da postoji čvrst dogovor. Alen je na koncertima odlično pevao, od prve do poslednje pesme. Istim intenzitetom
i kvalitetom.

Kako se raspalo "Bijelo Dugme"?

Bili smo prava Jugoslovenska grupa, a svuda je mirisalo na rat.

Koji su prvi konkretni znaci bili?

Na koncertu u Splitu, '89. godine, samo što nas nisu kamenovali dok smo svirali "Đurđevdan". Rat je bio na pragu, a Bijelo dugme na kraju. Svi smo slutili da Dugme, bez Jugoslavije, nema smisla.

Utisak je da je kod ljudi iz javnog života, a posebno muzičara,
veoma izražena jugonostalgija.

Postoji žal za bivšom Jugoslavijom. Ipak mi se cela karijera (mrzim tu reč), odvijala na prostorima koji nisu više naši. Ovo sadašnje zatvaranje u šibicu
deluje klaustrofobicno.

Pamtite li osecaj kada ste, nakon svirki sa velikom bendom,
prvi put sami, sa sintisajzerom, stali pred publiku?

Uuu! Frka velika. Sećam se prvi solo koncert imao sam u "Doku", u Beogradu.
Došli su svi najeminentniji beogradski muzičari da vide šta ću ja to da radim.
Imao sam tremu, nije da nije. Frka teška! Došao je i Brega, iako nismo govorili.
Izguram ja nekako taj koncert, sve prode super.

* * * * *
Svirali ste i sa svetskim zvezdama.

Sa Alvinom Lijem. Trebalo je sa njim da idem u Ameriku. Ali, umesto u Ameriku, odem u vojsku. Posle vojske odlazim u Nemačku. Tamo sam radio
sa pokojnim Falkom.

Saradivali ste sa Sašom Loknerom, Pilotima... Koji vam je najdraži projekat?

"Naos". Mislim da je jako, jako dobar.

Šta je sledece u planu?

Da bih se usudio da izdam album, moram da čekam da u meni sazri matrijal,
da iz mene izade... To nekad potraje godinama.

* * * * *
U Stokholmu se grupa Smak sastala posle 10 godina pauze i svirali smo kao da smo juče imali zajednički koncert. Onoga trenutka kad sa Bijelim dugmetom završimo turneju, pa da nam neko kaže: imate sutra svirku - ne bi smo imali pojma. Ne znam kako to da objasnim...
Back to top View user's profile Send private message   Translate text:  

Display posts from previous:  

All times are GMT + 2 Hours
View next topic
View previous topic
Page 1 of 1
Bijelo Dugme Forum / Community Forum Index -> Bijelo Dugme Artists  ~  Laza Ristovski
Post new topic

Jump to:  

You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot vote in polls in this forum
Protected by phpBB Security © phpBB-TweakS
phpBB Security Has Blocked 194 Exploit Attempts.
// Template by Mike Lothar & modified by LA3 Productions